OSVAJANJE SLOBODE

Image

I prođe petak, prođe i gomila ljudi ulicama sa duginom bojama u protesnoj šetnji, u ad hoc prajdu. Kakvo uživanje! Ne znam da li mi je više značilo što prkosimo državi ili fašistima, huliganima, nasilnicima, … mada se doduše ponekad se pitam da li je to jedno te isto. A od kad Dačić i Vučić ponovo jašu izgleda kao da je isto. Vlast/huligani koji ponovo na svojoj strani imaju i sve respresivne državne aparate. Pa ih kao i ’90-tih koriste da zlostavljaju svoje građane/ke.

Ali mi smo se prošetali. Zlobnici su naravno komentarisali sve i svašta. Uzeću primer jednog twitter-aša koji je izjavio da to nije nikakva pobeda, pošto se mi “mučenici” ne možemo šetati kad hoćemo i kuda hoćemo ulicama Beograda.

Mala ispravka: prvo – prošetali smo se, drugo – prošetali smo se tačno onuda kuda smo hteli, treće – svaki dan se šetamo ulicama, i to ne samo ulicama Beograda. Poruke tipa “Peder gradom šetati neće” su potpuno sulude, pošto se pederi, lezbejke, biseksualne, transeksualne, interseksualne … osobe šetaju gradom svaki dan. Dišemo isti vazduh kao i vi (fašisti, huligani, homofobi …), živimo svoje živote, volimo svoje partnere/ke, prijatelje, porodicu … Mi smo vaši komšije/nice, vaše sestre, braća, stričevi, tetke, ujaci, zaove, jetrve, bratanci, bratanice, drugovi/ce iz klupe, učitelji/ce, nastavnici/e, šaleraši i šalteruše, frizeri/ke, vozači/ce, konobari/ce, pevači/ce, svirači/ce, kumovi i kume, … mi smo tu!

I ništa i niko nas neće u tome zaustaviti. Naravno da će “čuvari tradicije” pokušati na sve načine. Ali ne postoji to nasilje koje može poreknuti naše postojanje, ne postoji taj logor u koji nas mogu odvesti i istrebiti. Dokle god ima strejt parova oni će rađati i LGBT decu, pomirite se sa tim.

Flash mob prajd u petak 27. semptembra je pokazao da kad se boriš za ljudska prava ni zabrana države, niti pretnje fašista mogu biti prepreka izlasku na ulice. Šta više one su imperativ izlaska na ulice.

I na kraju nije bitno ko jeste, a ko nije dobio taj sms sa pozivom na okupljanje. Ja sam, eto igrom slučaja, dobila nekoliko, iz potpuno različitih i nepovezanih izvora. Od kad sam ga dobila do 15 min pred izlazak iz kuće nisam znala šta ću uraditi. Should I stay or should I go?!

Bila sam na vezi sa brojnim prijateljima i prijateljicama. Bilo me je strah, jeste. Želudac mi se stegao. ’90-tih sam išla na proteste bez razmišljanja, bez strahe … mladost – ludost. Tada nisam ni shvatala kolika je moguća opasnost. Nisam mogla dobro da procenim bezbednosnu situaciju ;). 

Sad sam to mogla. Što sam i učinila:

Prvo: mogu da me uhapse, ni po jada prekršajna prijava, ništa strašno. Been there, done that ’90s. OK.

Drugo: mogu da me pretuku fašisti, to mi se još nije desilo. Zatim kao posledica prebijanja bih mogla da završim u urgentnom, a u slučaju težih posledici bih morala da otvorim bolovanje. Ako bi se desila ova druga varijanta onda bi se moje ime, možda, uz imena drugih povređenih našlo u medijima. A to za sobom povlači i činjenicu da bi moje “drage” kolege i koleginice saznali da sam možda lezbejka ili bi, ili samo neko ko podržava LGBT pokret. Što bi u roku od nekoliko meseci dovelo i do mog otkaza, s obzirom da radim u izrazito homofobičnom okruženju.

Želudac je zaigrao mali tango. Pa makarenu, pa sve što moje telo ne može da izvede. Mozak je sproveo bezbednosnu preocenu.

Ko jebe bezbednosnu procenu – IDEMO! 

I šta bi? Ništa malo sam se prošetela sa prijateljicama, prijateljima, poznanicima/cama, istomišljenicama/cima … popušlia pola pakle cigareta. Bila srećna. Došla kući, bila srećna.

Ustala u subotu, otišla na pijacu i bila srećna. 

Osvojili smo ulice grada u petak, na kratko. 

To možemo uraditi kad god ponovo poželimo!

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

3 comments

  1. cyberwanderlust · · Reply

    “Ja se inače osećam kao čovek poreklom od ljudi. Ljudi su moji daleki preci. Ako tražim neku svoju tradiciju, neku prošlost…nas su optuživali da smo protiv tradicije. Nismo mi bili protiv tradicije, nego smo mi stvarali svoju tradiciju. Za mene je velika moja tradicija Njegoš, Laza Kostić, Oskar Davičo. To je moja vertikala.
    U tome je i bila velika greška svih onih koji su mislili da smo mi opasni, što oni nisu mogli da shvate da može da postoje više tradicija.
    Bilo je ono vreme, negde tamo 70.-te godine, kad smo živeli u sobi 3. sa 4. metra, u 12. kvadrata, i kad uveče zaspi moja supruga i ćerka, nije se moglo kucati na pisaćoj mašini, pošto smo svi u istoj prostoriji.
    A ja sam tako hteo da nešto svetu saopštim! Pa sam se dosetio i napravio “Struganje mašte” tako sam ja to nazvao. Napravio sam izvesne vizuelne radove, koji su se mogli u tišini raditi, a veoma glasno su govorili o suštini u kojem smo tada živeli. A suština tog sveta u kom smo živeli, jeste POLITIKA, NASILJE, SEKS.

    Ja sam nekako u to vreme otkrio knjigu veština ratovanja kineskog (generala, strategiste i filozofa) Sun Tzua i u njoj piše: “Taktika je slična vodi, voda ide tamo gde može.” Ljudska psiha je kao voda. Kao što voda reaguje i na najmanji dašak vetra, tako ljudska psiha reaguje na sve ono što čovek doživljava.
    A istovremeno on (Sun Tzu) je rekao: “PROTIV ONIH KOJI SU BLIZU UDRUŽI SE SA ONIMA KOJI SU DALEKO.”

    I mi smo se, ono što bi se danas modernim jezikom rekli – UMREŽILI.”

    http://zenesainterneta.wordpress.com/2013/09/26/vujica-resin-tucic-igrac-u-svim-pravcima/

  2. […] via Žene sa Interneta […]

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: